Gledaj me


tvoj je osmeh kao kuca


kuca je prijatelj na koga mislis


ne vidim tvoje lice, prijatelju


da li znas


danas ti je rodjendan



Nije prica bila posebna


a ni guzva preko potrebna


a zar nama sve to ne smeta


samo jednom pomisli


tada shvatices i ti




Subota


noc je ova davno prosla


susret je prijatelj na koga mislim


pored nas lutke koje setaju


ulica prekratka za moje snove




Kisa je i onda padala


a tvoj osmeh nije vredeo


i svako pitanje je suvisno


moja ruka govori




Kako nema vise vremena


kako mozak ovde ne vlada


kako poziv nije prava stvar


uvek on sve promeni


uvek promeni




Slusaj me


vrata nisu otvorena, veruj mi


zaboravi na svoje telo


primi sad gole reci kao poklon


vreme je samo puna casa vode




Ja jos uvek idem nasmejan


ja i dalje sanjam isti san


kako spremno cekam i taj dan


da jos jednom kazem ti




Da pokreti mi nisu vazni


samo tvoje reci i tvoj sjaj


ja jos jednom bih da kazem ti


vreme brzo prolazi


draga veruj mi, draga veruj mi


draga veruj mi, draga veruj mi