Fijaker stari ulicama luta


i sobom nosi zaljubljeni par


cijele noci snijeg polako pada


a dvoje mladih grije srca zar




Prosla je noc ta kao oka treptaj


i zora rana ostavlja svoj trag


ja napustam najmiliju dragu,


sve divne noci i taj Sombor grad



Samo da mi se lastom stvoriti


i jos da mogu nebom letjeti


letio bi cijeli dan i noc


samo da mogu svojoj dragoj doc'




Fijaker stari sad vise ne luta


i ne cuje se onog vranca bat


zaboravit' moram svoju dragu


sve divne noci i taj Sombor grad