Zivim u senci senke, tvoje senke


i znam da znas


jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom


jer drukcije ne umem, ne razumem




Ne zelim pred laznim svetom celim


da se lazno veselim


to nije osmeh, to je grc


ljudi su slepi



Lepi dani, nasmejani


za tebe, za mene skice


druge duge ulice, srce skitnice


zgazeno nehotice ja znam da znas




Jer u svim snovima ti vrtim


sve te prazne reci praznim danima


nestajes i prica odavno nije fer


lepotica i zver, suvise razno sve je prazno




Prazno je zarazno, neprolazno


vracam se njima, zar mislis


da se stvarno ponosim time


u mojoj glavi posle svega




Sve one nemaju cak ni ime


samo te oci posecene vetrom


koje sjaje bas kao i moje


znam da znas




Al' ne vidis i ne cujes


i ne znas ko je


male stvari se broje


i dok porazi se roje




Plasim se da priznam


da postojis, rane gnoje


i da mi falis


fale mi dodiri, fale mi reci




Fali mi osmeh, fali mi lice


fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice


ptice selice nestaju ja ostajem


i svi ti pogledi me plase




Prokleti srecni zagrljeni ljudi


sve te uloge su bile nase


samo moje i tvoje a gde smo sad


gledaj u mene, nema mene




Samo sene uspomene, samo tragovi


koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela


znam da znas, znam da znas, znam da znas




Ref.


Jedan zivot, gde prestajem ja


gde pocinjes ti


jedna ljubav, gde stali smo mi


gde sad su drugi




I reci sta je to ponos, sta je to sram


ne zelim da znam


i kad se svet srusi


na starom mestu bicu sam




Sve suze sveta sprala je kisa


na kraju nisi ni siguran


da si uopste plakao


niti da si dno dotakao




A nagao kakav jesam


slagao sam sebe da si laz


i vratio se svojim starim stazama


ali ni svi peroni sveta




Nimalo me nisu promenili


i dalje isti blejer iz bloka


uvek mastarskog oka


nikad izvan svog toka




Mikrofon i dalje rokam


na putu do doka luke srece


i dan je taj sto me vara


plavetnilo neba misli skrece




A onda padne noc, prokleto dugi sati


sakatim srcem shvatim


sitnice, ponos, inati nece mi dati


da pratim trag, a znam




Sve je nista, slomicu kazaljke


vreme ce stati, kosmos ce cekati


da samo umem da te vratim


trazim te, sanjam te pijanim ocima




U nocima, u tudjim licima


u stanovnicima nekih drugih svetova


gde je nas


micem usnama bez glasa




Dok pada zaborava plast


cutim jer znam da znas


uvek si znala i uvek znas


ti, jedina moja koja odavno nisi jedina




Svaka sekunda kao godina


al' barem znam na cemu sam


i barem znam da nema nas


i spreman sam da budem nasmejan




Pred svima iako te kad sam solo


i dalje oblikujem od oblaka dima


i kroz paucinu vracam dane


kad smo ti i ja jos bili tim




Oprosti sto nemam snage da te slazem


da ti zelim srecu sa njim


a i sta ce ti to od mene


sve uspomene sa kaputa stresi




Samo budi to sto jesi, tu gde si


sta god da se desi ti budi ok


i nikad ne saznaj kako to boli


kad nekoga volis, a mrzis




Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis


ostaje nada da ce nekad negde neko


hteti da shvati mene


moja lutanja, mastanja i sanjanja




I znati da ih prati i ko zna


mozda jednom nadjes me


tamo gde prestajem ja


gde pocinjes ti, gde stali smo mi




Gde sada su drugi


ali sresces samo stranca


slucajnog prolaznika i pogled leden


iako te je taj neznanac


nekada voleo vise od sebe