Cep, ja sam covek - cep


i nisam super heroj, nego zrtva




Kada otvaranje duse ima zvuk otvaranja flase


zna se, razgovor ce tu malo sta da spase


a i sta da joj kazes, reci iscasene od case sto ocas na ocaj zabazde, slome se i zgade



A mali je sad prvi razred


slusa, cuti, trpi, sta ce


svadje i carke mame i tate


i uvek ta rec: pare, pare




One nisu izvor srece, tako ucio si ga cale


ali tamo gde ih nema nesreca jos kako naraste


ti bi zagulio clanke, ali ti nisi clan stranke


a sad ti vezu radi cak i da bi radio kao sanker




Sada stid, beda, golema beda


kraj s krajem, tome kraja nema


ajde ti i zena, kako mali da nema




I dobi ga taj tajac kada zajmi da vrati zajam njeno cutanje mu gora kazna


no kad preti gazda stana




Raspori se koza da vrisak izadje naglas


evo opet kafana, opet u ruci je casa


ali tada crni covek, tople oci, lepa rec




Kaze, vidi, nije kraj, imam plan, imam sve


Azerbejdzan, gradjevina, malo mucno, ali kes


evo ruke, samo reci, da li hoces, da li smes




I kao kada izvuces cep, iscure ocaj i bes


po stolu prosu se jed, i ponizenje i zedj


da ucini se bas sve samo kad bi znao sta




Covece dobri, nebo mi te salje, ti si spas


jer vise nemam kud, a ako padnem ja


sta bi tek oni tad, to samo Bog zna


ucinio bih bas sve samo da imam sta


druze moj nebo te salje za spas




Mnogo ljudi sto spaja ih isti jad


ista glas, iste oci, ista volja da spasu stvar ali ovaj obecani grad barem mirise na nadu sagaradit ce zivot dok budu gradili tu zgradu




Doduse, njih dvadeset u sobi bez struje


ali to je valjda privremeno


sve ce to bolje da bude


jer malo je cudno


sto svaki pasos im je uzet, no dobro


birokratija, radne vize, sta je - tu je




Dani teku, evo vec jedan mesec


samo jedan toalet, a njih je devedeset


sendvic u crnoj kesi, onoj kao za smece


struje i dalje nema, samo ovo tanko cebe




Malo il' nimalo sna, a radnih sati petnaest


psuju ih, grde, jednog cak i tukli u besvest


nemas ni dana da danes, jer kazne te cim stanes


a one dobre plate samo kasne i kasne i kasne




Sada znam, sve laz je slagao si me brate


dosao da ih spasem, sad oni meni salju pare


bez pasosa, bez hrane, bez dostojanstva i nade


da l' odavde uopste zivu glavu citavu ikad spasem




I opet nemam kud, a ako padnem ja


sta bi oni tad, to samo Bog zna


cuti i trpi srce sve ponizenje, jad


sta si mi to uradio, mislio sam da si spas




Znao je da je sad vec pitanje zive glave


kad kolegu uze infarkt


jer mu ne dadose da s radom stane


skupljase pare da nekad odelo kuci vrate


strepeci da ni sam ni drukcije nece otici odatle




Jer svako ko se bunio, osim novcane kazne


bese i do krvi mlacen, s pretnjom da je zadnje policija ne haje, ti si rob, a robe neka te


ko zna ko je sve umesan u te uzasne bezdaje




Ali onda to odjednom puce sve


tokom noci neki covek rece: "Krecete!"


samo ovde potpisi da je dobro sve


da ti je placen kes, da se resilo fer




Tako to sa svakim pojedinacno


onda mu baci kao psu neku sicu na pod


potom njih u kombi, kao da je tor


aerodrom, i to bese to





To, zar je to sve, gde je kraj, sta je posle


e, pa vidis, tu je problem


sad i prica ima svoj cep, ti ljudi sad su ovde oni cute, jer se boje, tamo negde crni covek


u ovaj kosmar vodi nove




Ali onda kad izvuce se cep curece ocaj i bes


po stolu prosu se jed, i ponizenje i zedj


da ucini se bas sve samo kad bi smeo sta


samo kad bi neko stvarno zacuo taj njihov glas




Cuo bi ocaj i bes, jed, ponizenje i zedj


da ucini se bas sve, samo kad bi smeo sta


samo kad bi smeo da, samo kad bi smeo da


samo kad bi




Cep