Ne tugujem za zivotom


dani teski bise


ja tugujem za kcerima


sto me ostavise




Sirotinja ubila me


al’ snage mi dala


uspijela je ova majka


kceri skolovala



Kol’ko suza isplakanih


i koliko muke


niti sveca, nit’ nedjelje


a umorne ruke




Ako sam se mucila


meni zao nije


vratila bih ovaj zivot


da bude k'o prije




Svaka svojim putem ode


srce mi se kida


ja u ovoj kuci sama


u cetiri zida




Kad god jutro osvane


ja se nadam vama


uplakane oci moje


stalno u suzama




Kceri moje, kako ste mi


u svijetu se snasle


tugujete il' patite


da l’ ste srecu nasle




Stalno brinem o vama


i molim se Bogu


iz srca vas majcinog


izbrisat ne mogu