Na najvisoj planini, daleko od ljudi, u drustvu sova i vukova


ziveo je Zaratustra, covek koji se gnusao sunca


jer tada sva prljavstina izadje na videlo


svaka budaletina progovori


svaka mudra rec se izgubi usred graje i galame raje




Taj cudak, ludak, junak Zaratustra je ziveo u pecini


mudar se u mraku celici, nije se video u vecini


bese recit i dosetljiv, samocu je koristio k'o ventil


odbacio svoj nemir, istinom uoblicio svoj svemir



Svaka rec projektil, nije mario za kolektiv namere


nije zeleo da stane pred objektiv kamere


kad progovori, tad se pogledi zalede, opet svi zaneme


jednom izjavom prosledi zavete, odredi zakletve




Podeli napredne, osvesti zanete, osveti znamene


povredi nadmene, cak se i gordi odredi skamene


od reci pametne, zanesen pravdom s ciljem da spasi stado


narod zaslepljen kavgom, ljude ranjene nadom




Nametne zakon tajkunima, on se rvao s tajfunima


nije rodjen da bi skitao sa tupima, pricao sa gluvima,


sudbina, do svoga mira dosao jer je prosao dosta knjiga


primao je zivotinje al’ coveka kao gosta nikad




Znao je da postavi gard kad bi neko suludo pricao


znao je da pojasni stvar kad bi neko uljudno pitao


kulturno dizao majmune koji non-stop trpe gazenje


glodju kamenje, al’ bacis im bananu oni oproste tlacenje




Ref. 2x


Kako da ga zastrasis, kad je sve preboleo


kako da ga zapalis, kad je vec izgoreo


ucenis kad se svega odrek'o, nema poreklo


ubedis, kad je sve sam prorek'o, ceka prokletstvo




Oter’o sebe na teren gde je imun na sve te mediokritete


ostao veliko dete, jer slabi jedino zele da se neprekidno svete


boljim od sebe, sprecio bede da mu nadju utocista


utopista, tmurno bistar koji umno blista




Nije hteo da se uklopi sa kretenima, utopi sa degenima


pa su ga pratili sukobi sa nesvesnima


u borbi sa nevestima hoda svetom u kom slep vodi slepog


lenj kori vrednog, gnev slomi cednog




Ocigledno, protiv jednog sistema - jedinka gubi


kes je lajt motiv geto hijena - sredina sudi


bezi ka sudbi, ceka da uzme ga tama, nije hteo da bude s vama


rulja je gluplja od njenog najglupljeg clana




Uvek je opcine slepe opcije, u ime Bozije cini teske zlocine


jer grupe vece ne pokrece razum vec emocije


bes opije prvo onog kera sa najmanje vere


masa prati glas licemera koji se najjace dere




Ref. 2x




Kao zvuk prekrasne harfe dusu mu hrani pucketanje vatre


ubi ga cekanje pravde dok gleda uzletanje bagre


ima bacve pune vina i police pune knjiga


k'o sfinga enigma, zbog naroda popice bure stida




Prolice suze kivan jer nisu dostojni pokojnih predaka


mudrost miliona budala su govori retarda


kisa otrovnih metaka leti ka novim pokolenjima


cija sudbina pociva na podlim otkrovenjima




Potopljenima su nosili mokru cebad i koru hleba


ogoljenima i polomljenima bacili bombu s neba


Bog ih gleda, al' ih plasi samo ljudska pesnica


ruka celicna, puska precizna, tu je dobra cura bednica




Mudra vestica, fuksa svetica, svi su stari rezim pazili


gladni, zedni branili, a Zaratustru zverski kaznili


hteo je da ih prosvetli pa su ga nogama gazili


motkama razbili, unakazili i mac u oko zabili




Pecinu spalili, sakrili spise i radove, price i planove


velicali gnjide i gadove, ljige i gabore, zasto bre


nije greh biti isti, jer se takav covek svidi drugima


ali retkima to jednostavno ne moze biti sudbina




Ref. 2x