Moram da ostanem fokusiran, da cekam svoj trenutak


tu je prva svetlost dana, sve dok ne zaraste pupak


da se rodim jos jednom, da cujem roditeljski glas


da po sluhu raspoznajem, premlad da se pokajem




Samo deca su cista, nikom ne duguju nista


oko duboko k'o okean, zenica iskreno blista


i svaki ton svira mi ta stara violina


obraz mi je prljav od kurvinskih karmina



Dusa oprana k'o krpa preko milion puta


vreme ode u bezbroj tradicionalnih rupa


uvek sit, druge potrebe me pokrecu


znam da jos mnogo ima, muski podnecu




Daleko od svih zudim za necijim drustvom


dotle samokontrola jedini uslov


oko mene je sablast, srce gleda ovu pustos


stakori u zaklonu drze moju budnost




Ne zanima me vise proslost, nervi napadaju sistem


tiho u meni plamte uspomene iste


na culo dodira, mirisa, bol u kapcima konstantan


hodnici u mom srcu cine zamak impozantan




Sa verom u Boga ja se rodjenju nadam


da se vratim medju ljude i svojom imperijom vladam


zato jos nisam kadar iako sam skriveni vladar


u budnim snovima sve vidim, sakali zele da stradam




Grad je napusten, u haosu, stanovnici su u strahu


za svoje porodice, stepenice, mostovi u prahu


borba za kiseonik, za prebivaliste svetlost


na planeti ovoj nije sigurno nijedno mesto




I slana voda na uscu odnela je reke


imuni smo na sve, ne postoje apoteke


sisari krstare i cekaju da neko upadne


uzalud, jer niko nema snage ni da ustane




Sanjam grad u kom sam ziveo, u kom sam svasta video


mrezu u kojoj lezim je moj mali mozak ispleo


gde idemo, stani uz mene dok prodju horde


ljudski mozak je opasniji od svake bombe




Sklonista, katakombe, blizi nam se dan sudnji


sledbenici sirom sveta koracaju ka toj tvrdnji


radoznalost je stvar koja je uvek bila varnica


ja sam voz srebrnog grada kom je raj poslednja stanica




Kolovodja kompozicije, poezije danasnjice


gospodarima ceremonije na kraju delim umrlice


pokorio sam mnoge, dao im razlog da se razviju


upozorio sam sve odavno da ovaj rat ne nacinju




Da necu biti milostiv, da kosicu ih sve pred sobom


da cu svakog neposlusnog potciniti i napraviti ga svojim robom


od krvi i mesa ostajace samo kosti


sindrom kanibala, napad na moj plan je neoprostiv




Prvi sat u Moskvi prikazao je moju podsvest


vise nisam hipohondar da umisljam da imam bolest


drzim distancu kao vatra, topim, spaljujem k'o lava


strogo precizan mehanizam nosi moja glava




Plod porodicnog stabla sklapa dva organizma


na izvidjacnici stojim, kulja gigantska harizma


na glavi je perjanica, ovakav stih se pamti


Djus je poglavica, oko mene indijanci




Vracam se na odredista, obilazim plantaze


da pocupam korov, pocistim da nema sabotaze


zarad remek dela pritisak ce biti prevelik


jer moje postojanje, moje ime i moj lik




Juice Hiphopium – misterija vecna


svaka moja misao je moja nova pesma


poput bljeska, pojavim se, nestanem


zvezde nikad ne padaju vec se samo presele




Nek' se ne vesele prerano jer flow je original


videcemo se kad na stazi procitamo final