O, kako boli kada te


samoca lako prestigne


na pragu vrata srece tiho zatvori


o, kako boli kada te


zetva tuge rastrgne


na polju bola kisa suza sustigne



Strah, treptaj oka umornog


polen cveta uvelog


oko mene ostavlja svoj miris uporno




Sve sto me nekad mucilo


sto je nekad znacilo


sad je tako nevazno


jer tebe nema da me smehom ohrabris




Ref.


Ni ja nisam nista jaca nego druge sve


i ta praznina pored mene tako plasi me


bio si moj oslonac i senka


onaj sto me uvek ceka


kada zivot potopi mi zadnji brod


i sad kad nisi pored mene


kad sve nizbrdo mi krene


ja po sobi cujem priguseni hod






O, kako boli kada te


oblak tame prekrije


do srece sneg sve puteve ti zaveje


o, kako boli kada te


zivot bedno obmane


za tren sve snove ko prah ti razveje




Ref.