Subota popodne


letnja zega, prazan grad


pogled sa balkona


mislim – gde li je sad ona




Sunce tiho pada, blizi se noc


svetla velegrada ce pokazati moc


u kuci preko puta muzika se glasno cuje


rodjendan il' zurka, ne znam, ali sta je tu je



Vec je veselje, sta li se tek sprema


kod mene tisina i pomalo mi se drema




O, a sta sad


o, pa ovo je moj grad


moj grad




Ni ova jaka kafa nista izmeniti nece


vreme mi je stalo, a tako brzo se krecem


a popio bih pivo i dobacio po koju


prava je steta, nismo svi na broju




Telefon najzad zvoni – greska, al' pricao bih jos malo


kaze da je glupo, ja joj kazem – bas mi je stalo


u ovoj letnjoj noci prija mi tvoj glas


pricaj ma sta bilo, pricaj, to je spas