Vise se ne bojim


ni zivota ni smrti


samo bih pre nego sto odem


da neke lepe stvari za sobom ostavim


kad zaklopim umorne oci


na ovu ljudsku tugu zaboravim



Ono sto ce uvek da me tisti


sto znam da sve bolje moglo je


normalnom coveku


malo potrebno je




Ali ne, ne, ne


neko je resio da otme sve


da i za to malo pogines


da te kao sraf u ludilo zavrte


iz dana u dan, kost po kost


iz dana u dan, kost po kost




Ja znam da sam pobedio


jer i posle svega


nikoga ne mrzim


i nikoga ni za sta ne jurim




Zao mi je samo sto


neke ljude nisam voleo vise


ali bice 365 dana


prolece, leto, jesen i zima


i da li se tome radujem


pa moram




Zasto da ne uzmem


to sto mi se daje


ionako,kad dodje, doslo je


kad prodje, proslo je




I srescu ja tebe opet


te tvoje oci i miris


i ovog puta ostajem do kraja


kad se ujutru probudim


ti ces mirno pored mene da spavas




A ne znam da li je


nesto lepse od tebe i mene


na zivoj slici uhvaceno vreme


ni sada ne znam zasto


se nisam prepustio, opustio


ni zasto sam vise


sa svojim demonima pio


u svojoj rupi se krio


prokletstvo, secam se svega




I boli


al' moram da idem dalje


da se borim za bolje dane




Vise se ne bojim


ni zivota ni smrti


vise se ne bojim


ni zivota ni smrti


stojim sam na ovoj planini


i cekam svoje vreme


da jos neki krik zavrtim