Evo kako prica ide


klinac bio je za primer


trenirao je fucu


kapiten svestan kvalitet




Ne, nisu ga zanimale sve te krimi price


al' ga stigli takvi dani da je stig'o novo lice



Mali nije imo izlaz, briga, nikada dosta


pa bunilo ga pitanje sto nije rodjen bogat


zasto mama se muci, manja plata vise posla


kuci cekaju racuni pritom ostao bez oca




Budan poceo da sanja kako zivot glatko stima


kako bilo bi do jaja da sta pozeli ima


svaki dan drugu cicu, da seta, da prica


kako je na vrhu svetskih, poznatih lica




Da ima svoje gorile i da rade sta im kaze


ledja, skupe mobile, vile, privatne plaze


brate, svoj luksuz avion, jahtu takvu ko paviljon


i da skupo oko vrata mu sija k'o lampion




I veceras se pitam zasto tike jedne nosim


zasto najveci mentol kraja spava u lakosti


zasto nikoga nema kad na najdubljem sam dnu


zasto srecu kada zovem nikad nije tu




Da pomogne kevi nije znao kako


da dodje do kinte uopste nije lako


pa batalio je fudbal uvuk'o se bas ovako


u jos vece probleme mali igrao se vatrom




Halo / Alo brate


E des' bre / S'a radi


Eo brate blejim nesto gajbi, smorio sam se




Ovaj, cujes ima neka akcija veceras


cuku se gajbe u kraju ono


ne znam ako si raspolozen


ovi moji rade treba im strazar


pa ako si iz fazona brate


javi mi za nekih 15 minuta


cekace te taxista tamo


kod klupica brate, kod onog dragstora




Aha / Aj pa se javi brate


Ajde, za 15 minuta, javljam ti


Ajde, brate / Vazi, cao / Cao




Taksista stoji vec pet minuta ceka


noga na gasu, tada pojavi se senka


korak po korak adrenalin malog stize


pa kolima do trona mali ubrzano dise




"Samo tise, gledaj da te ne primete


ako snimis neko sranje, mob je tu pa samo cimni me"


nije tako tesko sad vec peti put to proslo je


stao je na noge, nije znao kada dosta je




Sve sladje je slava dok su odmicale godine


sada i pljacka, straza, postale su dosadne


lanci, kriminal, patike lakosta, serdjio tecini


kol'ko kosta, neka kosta




Vile, bazeni, kurve k'o gospodin sosa


sve pare, havaji iz prve ruke prava koka


splavovi, kafici, mecke, svoji soliteri


a zaboravio kevu u onoj staroj garsonjeri




Nikad nije robijao, prave ljude je imao


iza sebe prave prijatelje davno distancirao


nekada sivilo, sad dobro zivot prija tom


liku sto zameni srce tom cifrom od milion




Al' kako vreme leti, vreme bilo je da zastane


djavo dos'o da se sveti, djavo dos'o je iz najgoreg


kada je primio poziv, strah se nazire


u njemu reci majcine, "sine volim te, pazi se"




Tek tada je, ortak osetio kajanje


srce na trenutak zastaje, plasi se da l' je najgore


da li kasno je, pali kola u suzama


secanja vrate se, dok ga drhtaj ne zadrzava




Dotrcava do stana, na vrata lupa i zvoni


svaka sekunda je stala, place, vice


"otvori mama, molim te, to sam ja, o gospode ko sam ja"


visse ne poznaje nacin, u jeku vrata razvaljuje




I tek onda, majka lezi bez zivota


pored nje prosuta voda i prazna kutija trodona


"mama, molim te probudi se, budi me iz ove ludnice"


grli je, ljubi je, ali uzalud mu je sve




Sada kontrast, kroz mokre oci sve vidi se


sad kad nisu bile takve, tad nije video ivicnjak


i gleda stan, stari sat i policu sa slikama


sve je na istom mestu, isto nece biti nikada




Tu je i onaj krevet na kome im'o je miran san


sto uredan, on pijan sam, jos jedna flasa viskija


tad otvara prozor, tisina istine pritiska


gutljaj poslednji ispija jedva progovori


"Kriv sam, znam"