Jedan po jedan sati


varam vreme da me vrati


trazim u besmislu bar znak




A nebo iznad daljina


da l’ je dovoljna tisina


da li i tamo pada mrak


svaka te linija zna


k’o u pesmi "Velikog prezira"



Mozda se snovi vrte


crtam proslost ispod crte


dobre me misli prolaze




A sumnja mi ne da mira


tone nas brod od papira


lose mi vesti dolaze


jer mi smo sad ostali


na suprotnim stranama ljubavi




Ref.


Iz nase tame se radja moj dan


a ja se budim i konacno znam


sve je u redu, to nismo mi


to nisam ja, to nisi ti




Na pod si se spustila


u pesmi "Velikog prezira"


i lutas po mracnoj sumi


svaki udarac me zbuni


slusam, al’ se ne osvrcem




I pustam da reci peku


i bez nas sve reke teku


gledam, al’ vise ne brinem


jer mi smo sad ostali


prazni na praznoj strani ljubavi




Ref.


Iz nase tame se radja moj dan


opet se smejem jer konacno znam


sve je u redu, to nismo mi


to samo sam ja, to nisi ti