Ona je krug od papira

ona plovi kao glas

za sada sve je u redu

u polusvetlu svojih

velikih soba



Ona putuje kroz

vreme kao po svetu

dobri razlozi prizivaju smeh

trosim ih brze nego ranije

paravan senki opominje na

vreme polaska



Uz pomoc cudnih detalja

ona sakriva svoj strah

u pricu punu laznih imena



Dok cuva tajne, ona ostaje mirna

ona ostaje tako otmeno bleda

polako prelazi svoj najduzi put

od juce do sutra, puno za nju

zablude i zaborav, promena

u ritmu disanja



Mi pod jedrima

prepoznajem

citam ceo tajni jezik znakova

u obicnim stvarima

jos lezi muzika

ti me zadrzavas

recima



Preko sarenog stakla

senke traze pravi zid

za svoju prvu vecernju setnju

iz zbirke nestvarnih stvari

ona izdvaja svoj hir

i stvara neku beskrajnu pretnju



Kao i obicno u poslednji cas

vraca, premotava sve unazad

smejem se i ona

opet postaje glas

sve zatvara