Da l' se jos ponekad setis


plasim se da ne


k'o u nekoj opereti


zbilo se to sve




Violinist, tuzni pajac


lepa zena i tokajac


a kulise zavejani grad



Vodila me kud je htela


bio sam njen gost


Veresmarti, Citadela i Lancani most




Zavejani trg Heroja


gde pozeleh da je moja


i da uvek bude kao san




Ref.


Izdaleka zvonio je


neki cimbal star


molila me da joj


pisem jednom bar




Svitalo je jutro sneno


budilo se sve


ljubila me nezno


k'o nijedna pre




Pogledom sam posle dugo


pratio njen trag


zavejanom ulicom Andraseva




Plasila me sumnja neka


znao sam od pre


sve izgleda iz daleka drukcije




Srce nekad jace bije


kad se setim nje


Franc Listove "Rapsodije"


igre stare te




Zeleo bih znati gde je


da l' se seti sneg kad veje


il' je neko drugi ljubi tad




Ref.