Da l' se bar ponekad seti


plasim se da ne


k'o u nekoj opereti


zbilo se to sve


violinist, tuzni pajac


lepa zena i tokajac


a kulise zavejani grad



Vodila me kud je htela


bio sam njen gost


Veresmarti, Citadela


i Lancani Most


zavejani Trg Heroja


gde pozeleh da je moja


i da uvek bude kao tad




Iz daleka zvonio je


neki cimbal star


molila me da joj pisem


jednom bar


svitalo je jutro snezno


budilo se sve


ljubila me nezno k'o nijedna pre




Pogledom sam posle dugo


pratio njen trag


zavejanom ulicom


Sent Haromsag


plasila me slutnja neka


znao sam od pre


sve izgleda iz daleka drukcije




Srce nekad jace bije


kad se setim nje


sve Listove rapsodije


bude stare sne


zeleo bih znati gde je


da l' se seti sneg kad veje


il' je neko drugi ljubi tad