Ovaj grad me gusi


i ljudi koje znam


su totalni stranci


k'o da nemam vazduha




Nesto me steze


bas tu u grudima


i nekada mi ne prija


ni muzika



I onda samo cutim


a nekog bih zvao


da kazem da sam lose


da sam psihicki pao




Al' ostavim telefon


opet solo na krovu


jer sto bi' zvao ljude


koji mene ne zovu




A bili su mi dragi


bili su mi najblizi


koliko sam ih voleo


ne mozes ni da zamislis




I posmatram grad


kao zedan bez vode


i dodje mi da


jednostavno odem




Jer svi se mrste


i lica su tuzna


i neka sasvim


bespotrebna gradska mrznja




I umoran sam


da sam svima tako stran


i mozda njene tople oci


resile bi stvar




Ref.


Ali je nema


samo hladan grad i ja


opet sami


okruzeni zgradama




Prokleto sam


od samoce umoran


i ovaj grad sto budi


ruzna secanja




I stvarno volim zivot


ali, ovde ne zivim


i trebam novo nebo


ispod srce da se smirim




Iz ovog grada moracu


zauvek da odem


jer predugo sam


svoju srecu trazio ovde




A srece nema


k'o da umire grad


ne umire sam


sa njim umirem i ja




A necu tako


jer imam previse da dam


necu da odustanem


od sebe i od sna




Jer volim sebe kad se


jutrom probudim srecan


kad deluje da imam sve


a nista nemam




Al' nije bitno, bitno je


da imam zelju za zivotom


zelju da se budim


al' ovaj grad je otrov




Koji predugo pijem


al' mi ne prija


k'o ova kisa


na sredini aprila




Umoran sam


da sam svima tako stran


i mozda njene tople oci


resile bi stvar




Ref. 2x