Mozda sam u vozu za Diznilend


ispod tamne senke putujem


gledam kako vulkan se budi


u istom ritmu trese se zemlja


pravo u reku zlatne lave


iskocicu iz voza kao iz svoje glave


ja nisam zbunjen


to je zgodna sala



U liftu ili u parku


u autobusu ili prolazu


mozda zelim da sretnem nekoga


to je susret ili zaseda


ili laz ili obmana


samo igra ili ljubav prava


ja nisam zbunjen


to je zgodna sala




Zatvoricu oci, zatvoricu usta


i pusticu srce da me vodi do pocetka


mozda mogu da izgubim sve


mozda sam strpljiv, a mozda i ne


posle dvesta pedeset kilometara


savicu se kao zica


razbicu se kao tisina


posle dvesta pedeset kilometara


ja nisam zbunjen


to je zgodna sala


ne