Nikada nisam bio dete sudbine


nikad me nezne ruke nisu grlile


i ovo malo radosti sto zivim sad


to me prati zato sto sam jak i mlad




Valovi nade su me uvek nosili


djavoli crni moju dusu prosili


al' ipak pored svega ostao sam svoj


srce mi ludo jos ne lomi nespokoj



Ref. 2x


Daleko otici cu negde, ne znam gde


pronaci put do neke mirne obale


sve jednom mora proci


i sreca mora doci


mada nisam dete sudbine




I danas kad me zovu stari drugovi


da s njima sednem, koje pice popijem


ja prisetim se tada onog vremena


dodje mi tad da svaku casu razbijem




Ref. 2x