1. oktobar 1989.


svuda mrak, ali ima nekog osim mene


postoji nacin da utvrdim


ko se jos krije to u majcinoj utrobi




Moj brat blizanac, istog dana zacet


ali majka prioda je izabrala jaceg


najjaci opstaju, guraju do pobede


mor'o sam da ga pojedem



On od tada zivi u meni


on siri nemir


ja sam prilicno nevin


za sve, branio sam se




Al' nema dokaza ni opravdanja


za takve postupke


dok porota ne prihvati fenomen


dvostruke licnosti, ali ne, ne, ne




Moj gospodar i lutkar, podstanar iznutra


kockar koji muti do poslednjeg minuta


ustaje u sumrak i ostaje do jutra


ostavlja mi rusvaj kad osvane sutra




On za trenutak


postane brutalan


osoba mutant, monstrum i utvara


pric'o sa psihologom, sve zapisiv'o olovkom al' nista nije pomoglo, on je i dalje tu




Evo me stizem, tvoj fiktivni brat


obrcem dobro u zlo, pretvaram javu u san


aha, seoba desice se kad tad


deoba celija, a do tada


bicemo jin i jang, Dr. Dzekil i Mr. Hajd




1.oktobar 1989.


nasa draga majka ne zna kakav nosi teret


protiv tebe da se borim, ne bojim se


al' sam agorafobican, plasi me samo spoljni svet




Zelim da zauvek u nekom parazitiram


prikrivam od ljudi koji misle da sam fiktivan


da se rodim mesto njega ne bi imalo poente


pustio sam da me pojede




O, od tada zivim u njemu


spavam prvu, drugu smenu, pa nocu stupam na scenu


da su znali sta se dogadja, da porodjaj oslobadja


polu-djavola bio bi pobacaj, ali ne




Oni vole svog jedinca, ljubimca i mezimca


ne znajuci da se u njemu krije ubica bez lica


samo crne roznjace


kao Rorsahove mrlje, zivo mrtvorodjence




Zreo za ludnicu, lucidan sam


trbohozborac sto bunca kroz san


samoubica, um suicidan


nocu mesecari ulicama




Podvojena licnost, Edvard Norton iz Primal Fear-a


i dalje traje, al' nema mnogo do kraja filma


ne bi nas vise zadrzavao zive


uzecu zilet, prerezacu nam zile




Tacno u ponoc sam stajao na vratima


otvorio je covek, duga brada, crna mantija


krv je sikljala niz grkljan


uzviknuo je - Gospodine, ovo je crkva




Klececi sam zagrlio oltar


pod oslikanom kupolom otvorio se portal


bljesak munje duz kapitela stubova


drzim se za stomak, sa stegnutim zubima




Muka mi je, muti mi se vid, vrti mi se u glavi


plafon crkve u beskrajnoj spirali


prividjaju mi se stvari, povracam


al' k'o da onog djavola oslobadjam




Jer bolje mi je, bacam pogled na pod


i vidim fetus sa mojim likom (to je on)


to je on, nakon tolikih ubistava


u slowmotionu portal ga usisava


cuje se hor andjela, pevaju cudnu pesmu




Bogorodica place krv, stubovi se tresu


naslonjen na fresku, al' ruka mi propada


u cetvrtu dimenziju, gubim tlo pod nogama


i dalje ne znam da l' je to bila stvarnost ili san


al' jedno znam, svako od nas


je pomalo Dr. Dzekil, pomalo Mr. Hajd