Mrsile su se tvoje crne kose,


lelujala se nasa nada,


igrale su nase noge bose


u ritmu kise


sto nad gradom pada




Magle sive tjerali smo skupa


i zalili krosnje pokislih breza


samo noge bez glave i trupa,


gazile su blato vladala je jeza



Koscate ruke grle se jos jace


i oci spavaju


na samom dnu suza,


a ovo nebo


ne prestaje da place


nad zivim stvorom sto ulicom puza




Jos samo zive ovi sivi dani


i nasa ljubav


vrti se i pati,


ka obali nekoj mi plovimo sami,


da nam ona izgubljeno vrati