Vozim lagano, sitan je sat


oblaci snova pritiscu grad


nemirne zene sanjaju greh




Semafor trepce iz navike


budilnik budi prve radnike


trezan pijanac place kroz smeh



Novi dan niz prazne ulice vec navire


jutro budi moje stare nemire




Ref.


U ove sate ja te trazim


sklopljenih ociju, lek tvojih reci


sto me leci sada opet nije tu


i draga slika tvog lika


postaje nejasna kao duh


novi dan, a ja ne znam


sta cu s njim




Uvek me s nogu obori


trenutak kad zevaju prozori


i sapucu lutke iz izloga




Dize se jutarnja zavesa


trenutak tisine pre aplauza


pocinje prestava bez prologa




Ref.