Nekad se znalo sve


ja krenem ulicom


a deca mi trce u susret




I sad trce, al' beze od mene i vicu


mama, ne otvaraj, ide postar



K'o da je proslo od tad 200 godina


bila je kafa, dobar dan i rakija


dve crvene od svake penzije za srecu


i srecan rad domacine




Sad hodam k'o kreten sam


ljudi okrecu glavu


a poznaju me svi


juce su me napali


i oteli torbu punu racuna za struju




Necu da delim deci pozive u rat


ja zvonim, zvonim


niko mi ne otvara


kod kuce zena sa mnom ne razgovara




Ref. 2x


Ne mogu, ne mogu


ne mogu, ne mogu


ne mogu vise da budem postar




Proslo je dosta godina


ja konacno shvatam sta se desilo


bio sam strasno glup


al' i ja danas uspesno


bezim od svog postara




Nova je godina


ja nemam cestitke


telegram saucesca


sitne penzije




Ja sam k'o gavran


koji doziva nevolje


strah me, svi imaju pse




Ref. 4x