(Govor majora Dragutin Gavrilovica


braniocima Beograda)




Tacno u tri casa, neprijatelj se ima razbiti


vasim silnim jurisom


razneti vasim bombama i bajonetima



Obraz Beograda, nase prestonice


ima da bude svetao


Vojnici, junaci




Vrhovna komanda izbrisala je nas puk


iz svog brojnog stanja


nas puk je zrtvovan za cast otadzbine i Beograda




Vi nemate vise da brinete za vase zivote


koji vise ne postoje


zato napred u slavu, za kralja i otadzbinu


ziveo kralj, ziveo Beograd




Ne znam gde sam, lezim u gluvoj, mracnoj sobi


ali znam da nisam mrtav jer suvise me boli


kao krtica u rupi koristim miris i dodir


hladne sipke kreveta na bolest smrdi frotir




Cevcica iz ruke se zavrsava u boci


dok u panici shvatam da zavoj prekriva mi oci


skorela krv pod gazom nesnosno me svrbi


valjda sam u bolnici, najgore slutim




Dozivam u pomoc, nadam se da ce me cuti


vazduh napusta mi grudi, al' izostaju zvuci


da shvatim sta se dogadja, uzalud se mucim


u secanjima trazim delic slagalice kljucni




Ref.


Izvucen nam je broj, mi vise nismo bitni


jurisamo u boj samo narod da prezivi


slozili smo korak, usmerili misli


potreban je svaki borac kao bedem ofanzivi




Predah od krvi, tisina grobna


duzinom horizonta tezak baruta oblak


i kilometri zice, sat kaze da je zora


zivot tece negde, ja izgubio sam korak




Dugo padala je kisa, u kostima hladnoca


kaljava voda spira zidove rova


novi zapis u dnevnik i opet me kopka


da li su to mozda moja poslednja slova




Prica jednog voda, ljudi svakog soja


uniforme iste sve ih obukla je borba


kroz bezumlje fronta, jedan drugom odan


neodlucnost jednog za sve bi bila kobna




Naredba ista svakog jutra se ceka


oslobadjamo mesta kojim ne pamtim imena


posle pogibenog jurisa do poslednjeg metka


sudbina je krvava na vrhu bajoneta




Dolazim sebi, pokret istog casa


gledam lica oko sebe, dobro poznata grimasa


oruzje na gotovs, na mesto dnevnik vracam


artiljerijska vatra nasem jurisu je pratnja




Prvi korak kroz blato, pod unakrsnom vatrom


otezano disanje pod zastitnom maskom


osvajanje nicije zemlje, metar po metar


miris baruta i krvi koje nosi vetar




Lesevi, ranjenici, ne cuju se krici


ko strasila masakrirani, grce se na zici


topovsko meso, olovni vojnici


ovo polje je tabla, mi figure u igri




Nemam vremena da mislim dok prolecu hici


ni ne vidi se polozaj do kojeg treba stici


dok zivota je u meni, ruke necu dici


za visi cilj, mi uopste nismo bitni




Krvlju placamo cenu slobode


oprosti nam Gospode




Jeza mi prolazi kroz kicmu od straha


skidam masku uspevam da dodjem do daha


peku me oci od krvi sto se sliva


svi i dalje jure, nije stala ofanziva




Ustajem polako, noga mi se grci


osecaj se vraca i pocinjem da trcim


zuji mi u usima, ne vidim sta se dogadja


pocinjem da pucam, ne znam da li pogadjam




Probili smo liniju, neprijatelj se povlaci


uleteli u rov, vise nego odlucni


da idemo do kraja dugo cekao se pomak


oci u oci, bajonet u stomak




Ref. 2x