Rano jutro, uranak, ja napustam zamak


na ramenu mi soko, poda mnom je vranac


oprastam se s voljenom dok zvekece lanac


kapija se otvara, premoscuje sanac




S kule majka gleda, suzi krenut ne da


lavez vernog pseta, s njive pozdrav kmenta


barjak siri vetar, obuzima me seta


ali samo na trenutak, odbrana je sveta



U telu krv je vrela dok galopiram kroz sela


duz potoka do proplanka na kom je crkva bela


zaduzbina moga roda, stoga ovde bice pricest


zvone zvona, odjek roga, glas da stize vitez




S glave skidam kacigu, sjah'o sam sa ata


triput krstim se za veru sto od Boga mi je data


prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam


otpozdravljam braci po junackim delima




Na okupu su svi, svetlost s oklopa se preliva


k'o oreol svetaca, svetle mocna seciva


spustam se na kolena, krv i telo Isusa


podstrek su za boj kome sada blizu sam




Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju


jedan pored drugog kao pruce smo u snoplju


gusta kisa strela, strahu mesta nema


vadim mac iz korica i spustam vizir slema




Sudar dveju vojski kao dveju reka


silinom prvog udarca probismo tri reda


buka urlika, jauka i krika


teski zvuci celika, rasplamsava se bitka




Britka sevnula je sablja, at pada kao klada


okruzuju me dusmani, jurisaju na barjak


zamahujem sekirom, s glavom leti kalpak


na pogresne ste krenuli, ocekuje vas Alah




Oci sklopljene, tisina, molitva pred boj


slike majke, ljubi celo, ja pridruzicu se njoj


na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo


mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za cuda znamo




Pa silo, jasi sa mnom jer te u sebi osecam


jurisam, vidim svoju smrt, al' i zivot obecan


u dusi mir i spokoj, noc je punog meseca


u glavi histerija, bes, ostrica maca preseca




Nema pomisli o milosti, slusam krike dusmana


mrak pada na oci, mir dajem brojnim dusama


vise nista nije bitno, sad se zalecem prvi


miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi




Besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine


prsa u prsa u odbrani svoje dedovine


ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa


bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda




Sranje, opet mi je umro konj pod


nogama


steta, bejase dobar, gazio je govna pogana


bezboznicku rulju sto ne zasluzuje moj prezir


jer ja sam Djolo iznogud, veliki vezir




Na istoku sam bio kraljevine ambasador


pregovar'o sam k'o mator al' sam im malo spalio sator


jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli


pa su izgoreli jer su me smorili, a i dugo se nismo borili




Sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga


s boka cupam sablju sto sam doneo sa istoka


petsto puta kovana, petsto puta krvava


k'o i braca surova, ledja mi je cuvala




Sabljom vitlam, Vladimiru vicem - pazi se


iza ledja ti je Turcin, seci, sagni se


Bozidar i tim na boku dobro drze se


gledam i cudim se kol'ko prze se




I nad kadijama sudija, bratija


oklop, mac i mantija, u dusi nam Vizantija


vitezovi reda zmaja opet dolaze


jer mi smo vecni, vase kraljevine prolaze




Bezite, vec kasno je


Singidunum sindikatum sad pobedjuje


bezite, kasno je


sada Djolo iznogud naredjuje


i posle silnih primirja i posle silnih paktova


topuz je u rukama krvavim do laktova




Vreme je za bitku, vreme je za odbranu


gledam svoju vojsku k'o od Arhandjela probranu


sve oklopi sjajni kao obraz svoga


zivot u ime casti svevisnjega Boga




Sve ozaloscene majke ciji jos uvek cujem plac


zivot je vec prosao dok ostrio se mac


a sada srlja se u smrt glavom bez obzira


mrznja se hrani dok mac oklop probija


ljudskost po strani, nikad vise robija


sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija




Dvoglavi orao na stitu, brojanica oko vrata


svetost je u zitu, krst vrednija od zlata


da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka


odlazimo u mitu serbona, boga rata