Katana Masalome zadenuta je za pojas


pored nje Vaki-zacsi, ostre ivice na gore


dusa majstora u celiku, kovanom i kaljenom


sad prebiva u koricama navostenim crnim voskom




S' kolena na koleno, meni pripala je cast


da odavno sluzim putu koji vodi mac


koji vodi sebi, koji vodi zemlji


koji vodi prirodi, koji vidi se u svemu



Da sa macem budem jedno onaj koji sluzi


na rukobranu orao koji oko zmije kruzi


simbol moga klana, simbol moje vestine


simbol umetnosti, borbe i njene sustine




U zaklonu pod nadstresnicom napustene kolibe


sklupcan sedim cekam nevreme da se stisa


pogledom prelazim preko citave doline


visoko sam u brdima, u kraljevstvu mira




Magla se podigla kao niski oblak


i sve je mutno, kao naslikano vodenim bojama


misli su mi rastrzane, i trudim se da ih slozim


dok kisa dobuje po daskama, i grmljavina prolama




Na putu sam ka hramu gde sam cuo da sluzi


Monah koji uci strpljenju, vrlini duha


posle duela sa ucenicima ako ostanem na nogama


dozvolice mi da njegovo ucenje poslusam




Vec godinama lutam bez krova nad glavom


u potrazi za istinom koja ublazila bi nemir


i ne verujem, stvarno, u monahovu pricu


ali idem da se suprotstavim coveku meni ravnom




Ako se ispostavi, ko sto verovatno hoce


da je samo folirant koji obmanjuje slabije


necu ni sekunde zastati da pomislim


pre nego sto mu drvenim macem glavu razbijem




Vremena su takva da ljudi traze utehu


a lukavi to, naravno, izvrcu u svoju korist


svestan sam da sve sto radim i nema neku poentu


barem ne onako, na prvi pogled




Oluja se smirila i kroz oblake na horizontu


duga izviruje i sunce je prati


vreme je da nastavim dalje svojim putem


i ovo mesto i trenutak se potrudim da zapamtim




Kisa prestaje, sunce se probija kroz oblake


zadnja kap oznacice pocetak borbe opake


cujem brojne korake, neprijatelj me okruzuje


sedim mirno, iako opasnost preti svom silom




Napetost u vazduhu sece moja ostrica


borba pocinje, katana je van svojih korica


u odbrani kao devica, u napadu kao besan tigar


mac poput cetkice nataknut kao slika




Ali ne unistavam, vec stvaram, moje ulje, moje platno


njihova krv nije stvarna al' vredi kao suvo zlato


oplemenjujem svoju dusu sada beskrajnim bogatstvom


ispred mene prostranstvo, sve vidim tako jasno




Kako boriti se bez borbe, sukobiti se bez oruzja


kako do vrha stici jednim skokom iz podnozja


ovo je borba srca i uma, odraz zivota jednog Soguna


u sluzbi neba i zemlje, moja vera je moja kruna




Vise nema samuraja, niti pravih gospodara


zato postao sam Ronin, drumski razbojnik, sakal


trazim izgovor dok pljackam, ali srcu nema spasa


samo tuzna pesma frule osramocenog zmaja




U nocima bez sna iz straha jurim mesec iza oblaka


da ga upitam za savet i za razlog sto postojim


odavno katane se ne bojim, al' se plasim zaborava


van Busida, junastva, samo ljustura sam izumrla




Ponekad podelim zalogaj sa monahom u prolazu


pustim planinski vetar da me miluje po obrazu


gledam, pcele piju nektar iz tresnjevog cveta


sama pomisao na Djoz tada mnogo manje smeta




Prvi koraci deteta u izucavanju Kenda


vracaju me u vremena kad mi volja bese ko stena


doba hrabrih Soguna, ratova i buna


kad je ime moga klana bilo postovano svuda




Meditaciji se vracam, duboko disem, tonem u san


sanjam kristalno jezero, iz njega uzdize se hram


detinji osmesi, okicene Dzunke i darovi


hodocasnici, zene, starci, seljaci i ratnici




Cekam red u povorci da me svetlost prigrli


udarci Gonga topot koraka su prikrili


u zvezdanoj postelji na kraju dana se opustim


slusam zveckanje Furina, u carstvo mira odlazim




Dva dana metlanja hrama


ruke pune rana od cupanja korova


klecim na srci pored stuba srama


od sunca izgoreo daleko od hlada borova




Ja, Samuraj-ubica stotine lordova


al' u gnezdima orlova, u planini mi misli, daleko od bolova


u sumraku hodam, povorka monaha


svod nebeski posmatram, u svim stvarima je poruka




Crveni disk bez oblaka, ja, Samuraj bez poraza


s tresnjinog drveta procvet'o pupoljak


u molitvi sam nasao dugo ocekivani povratak


monaski red, lotosov cvet, polen i med skupljam za lek




Ja, Samuraj, sto pokorio je svet


predah uzimam tek da gledam leptirov let


dok posmatram ponosnu bitku vetrova i krosnji


pred sobom ja, Samuraj, u svecanoj nosnji




Na platnu mozaik za koji su mi trebali dani


farbao pa slagao pirincana zrna


ja, Samuraj, sto je nosio krunu


onda sedeo dugo, onda cekao oluju


da raznese sve stvari materijalne


jer su prolazne, zato ostavljam svet




Ja, Samuraj, sto samuraj bio je


sada odlazim, ali se ne okrecem