Jos uvek u skrinji srca


cuvam svetlost nevinih godina


dok vetar dahom ljubavi


peva pesmu dragih ljudi


ljudi zli, ljudi sveti


ljudi obicni



Ignorisem oziljke


privatnih ratova


mozda su radosti u ritmu


svet mojih putovanja


zacaranog lutanja




Ponovo sam ovde


ponovo sam, ponovo sam


znam, znam, znam, ovde


znam, znam, znam


ponovo sam ovde


znam, znam, znam




Ja nikad nisam znala


reci ne samoj sebi


ja nikad nisam znala


reci ne tebi u meni


znam, znam, znam


tebi pripadam