Voz, pospani voz za Harkov


Gomelj, Lenjingrad


znam, kako je


nocas dalek Beograd




Nece moci nikada, olovka i hartija


i svi Ruski postari


ne mogu ti odneti


pismo koje pisem ja


marka s' likom Lenjina


i u pismu jedina tuga sto me razbija



Ref.


Nije votka rakija, mada nocas udara


tuga mi je velika, velika k'o Rusija


ja ne mogu poslati


ljubav jer se ne salje


nit' sam mog'o poneti


sobom tvoje poljupce




Voz, u vozu izguzvana lica putnika


ti, si tamo negde iza onih planina


da l' si mozda zaspala


il' si budna kao ja


da l' te muce nemiri


il' te nista ne muci




Kada budes citala


pismo koje pisem ja


tajna bice skrivena


iza ovih redova




Ref.