Prolecni dan, pola Pariza izaslo van


na Sanselize, da svakom zelje ispuni sve


niz ulicu, devojke lepe i fini svet


dobro je ovde, s noge na nogu i s cveta na cvet




Al' misli moje k'o vranci beze


i vec su u drugom gradu


bas nesto mislim, alaj bi seo


somborski spricer u ladu



Proso je vek, a k'o da sam juce stigao tu


zivot moj celi proleteo je kao u snu


ma, ne zalim se, radio sve sam uvek po svom


al' bojim se da pitam srce gde mu je dom




Dok Pariz i dalje vazan se pravi


gledam tu divnu promenadu


ali nista ne vredi, iz glave nece


somborski spricer u ladu




Tek ponekad tu pored Sene prosetam sam


pravim se tada da je k'o Dunav, a nije, znam


pogled mi stane kada svirace sretnem usput


pesmu laganu sto srcu fali tu necu cut




A misli moje daleko negde


negde gde kelneri znadu


ne kazes nista, a oni donesu


somborski spricer u ladu