Hodam kao senka


mene ljudi ne vide


penjem se na prste


gledam ih kroz prozore


u srcu bol i tama slave


bezvoljne misli vode glave



Dodirnem ponekad


dlanom tudje obraze


prene me hladnoca ispod


koze nose je


u srcu bol i tama slave


bezvoljne misli vode glave




Ref.


Ja hocu vise


ja mogu jos dalje


tamo gde ptice odlaze


do neke bolje obale




Ulice bez svetla


sve te ljude primaju


hodam medju njima


oni me ne poznaju


njihova srca suve grane


plase se svetla kada svane




Gledam kako stoje


mirno se prepustaju


u svoj mali zivot


nikoga ne pustaju


njihova srca suve grane


plase se svetla kada svane




Ref.