Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima.
Jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oci bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka.
Tad sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu.
Kazu mi da ceka bebu.
Nasla je sigurnu srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.

Ja jos kradem dane Bogu.
Ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim.
Pisem pesme, zvezde brojim.
Jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde u nama.