Dal' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto, k'o u opereti, sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise, zavejani grad

Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, citadela i lancani most
zavejani trg heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Ref.
Zvonio je cimbal neku
tuznu staru stvar
molila me da joj pisem jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno, k'o nijedna pre
pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom Szentharomsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije bude stare sne
eh, da mi znati gde je
dal' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad

Ref.

Sve izgleda iz daleka drukcije
sve izgleda iz daleka drukcije