Voz pospani voz za Harkov
Gomelj, Lenjingrad
znam kako je
nocas dalek Beograd

Nece moci nikada olovka ni hartija
ni svi Ruski postari
ne mogu ti odneti pismo
koje pisem ja marka s likom Lenjina
i u pismu jedina tuga sto me razbija

Nije votka rakija, mada nocas udara
tuga mi je velika, velika ko Rusija
ja ne mogu poslati ljubav
jer se ljubav ne salje
nit sam mogo poneti s sobom tvoje poljupce

Voz u vozu izguzvana lica putnika
ti si tamo negde iza onih planina
dal' si mozda zaspala il' si budna kao ja
dal' te muce nemiri il' te nista ne muci

Kada budes citala pismo
koje pisem ja
tajna bice skrivena
iza ovih redova