Moze bit da san potrosija
i ono malo suza
za navodnit dolinu
sevdaha i bluesa

Svit je tuzan,
tu nikad nece bit pravde
za one koji zele
samo da zive i rade
i samo vole
i smiju se svemu ka vicu

A ja se pitem
ima li smisla pravit dicu
donosit ih na svit
di su zivot i sloboda ka roba,
koju ce neki mocnik prodat

I ove stare melodije
bude memorije
ciste nostalgije,
i ne znan sta mi je

Stari s bafima,
stara s ogromnom trajnom
sestra i ja, cili umazan slajom
i sve je daleko i tajno
al ditetu sve je sjajno

Znan ni onda nije sve bilo bajno,
pari mi se puno lipse
i ove kapi kise kao da sapucu:
"nikad vise..."

Jer sve prolazi,
ostaje samo u nama
u srcima, u umu, i foto albumu
prica svaka slika

Da ne zaboravin nikad
nasmijana lica nekih starih prika
nekih nema vise, ostale su sjene
mora bit da i s njima
nestaje i dio mene

Al vrate ga kise,
i vitar s juga
neka stara pisma,
nostalgija i tuga

Nekad se pitan jel tribalo sve
bas tako bit, pa mislin,
tribalo je bit,
kad je proklet ovi svit

I dobri ljudi uvik
izvuku deblji kraj
zato se nadan
da postoji i pakal i raj

Neki visi sud, Bozja pravda
da presudi i kazni
svakog onog gada
zeljnog rata i zednog krvi

Al ko je bez grijeha
nek baci kamen prvi
ironicno zaista, da citira Krista
jedan od onih sta je
odgojen u obitelji ateista

U mraku, u mijesanom braku
u nekoj dalekoj zemlji,
sad je samo u zraku
i bas me je tamo donila roda

Da ne mrzin i buden posten,
iskren i odan
a razliku izmedju zla i dobra
nisan naucija ni od fratra,
ni od hodze ni popa

A kad su zavladali oni
sta su pali s kruske
Bozji ljudi su blagosovili puske
ovce slali u smrt,
za svoga Boga jedinoga
za ludilo svoga ideologa

I kad zavlada mrznja
razum nije lijek
i ludilo uvik promijeni tijek
povijesti, i ispise novu krvavu stranu
u zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu

Zato letin visoko
iznad napacenog tla
daleko iznad poimanja
dobra i zla

Visoko gore,
ka suncu u nebesa
di se guzvaju poruke sms-a
iz ovog vrimena izlazim van
i zaranjan u neki davni,
zaboravljeni san

Neki bolji dan, pun smija i vica
di su sritni ljudi i njihova dica
i gledaju u sutra, ozarena lica
puni nade, u tom svitu pravde
jednakosti, bratstva i slobode
u svit ljubavi me misli vode

I jos uvik virujen
da ce na ovoj planeti
jednog dana svi ljudi
moc zivit sretni
razum, ljubav i znanje
izgradit ce raj i znaj
nece biti ironije za kraj