Secas li se naseg starog mesta,
na kom smo se nekad sastli,
i cesto smo se zbog nekih sitnica
u suzama draga rastajali.

Stara lipa, posadila grane,
samo klupa na tom mestu osta,
na kojoj smo napisali srcem,
volet cu te, do kraja zivota,
na kojoj smo napisali srcem,
volet cu te do kraja zivota.

Sad se tamo neki druge ljube,
sto nas nema oboje smo krivi,
brzo nam je uvenula ljubav,
a tek sto je pocela da ziva.

Stara lipa, posadila grane,
samo klupa na tom mestu osta,
na kojoj smo napisali srcem,
volet cu te, do kraja zivota,
na kojoj smo napisali srcem,
volet cu te do kraja zivota.

Rastvljeni svako u svom bolu,
daleko smo ko dva kraja sveta,
stara pisma citamo a znamo,
za nas vise tamo nema mesta.

Stara lipa, posadila grane,
samo klupa na tom mestu osta,
na kojoj smo napisali srcem,
volet cu te, do kraja zivota,
na kojoj smo napisali srcem,
volet cu te do kraja zivota.