Gradom se lenjo spustalo vece


na staro mesto sam svratio


sanker mi pruza casu i rece -


u zdravlje, kad si se vratio




Sve neke dobro poznate mi face


u uglu dzezer klavir uporno gnjavi


pijane droce pogled ka meni bace


pice za sve, samo da me niko ne davi



Napolju kisa dosadno pada


skupo je, glupo je da se pije


ustajem umorno i sta sada


u gradu se nista promenilo nije




I shvatam da vise nista nije kao pre


nije od pica, nesto drugo mene streca


dao bih sve da mogu otici do nje


bojim se samo, otvorice mi deca




Vreme prodje, ja sam tu


i stalno mislim na nju


jedna zelja i moj glas


da vidim je bar na cas




Idem do crkve svetog Marka


znam kasno je sada okajati greh


i kao da trci ka meni iz parka


u usima odzvanja njen mi smeh




I konacno shvatam da bila je u pravu


da vise se sansa meni bas ne pruza


ostaje samo da smirim glavu


ili odem i prebijem joj muza




Sutra cu sigurno da odem dalje


nervozno gasim cigaretu


jer nju mi Bog vise ne salje


i nista mi vazno nije na svetu




Jednom u Beogradu


jednom u Beogradu