Pogrbljen sedi uz jutarnju kafu


u politici citulje gleda


njegovih drugova sve je manje


i on je spreman da se preda




Ponekad mi je krivo sto ne vidjam vas vise


sto vas vetar ispred mene k'o prasinu brise


u svojoj sobi sedim, slike prolaze dok pisem


neke necu videti kad prestanem da disem



Idemo jos jednom, 'ajde jos jedan krug


casa za casom za svakog ko je bio tu


za sve one sto su otisli, u srcu su


lazne drugove ko jebe, neka putuju




Svaki dan to gledam, pravih drugova je manje


nigde ih nema kad u pitanju je sranje


tu su kad im trebas il' te gledaju kroz pare


u lice ti se keze s' pricom "Gde si, care"




Zato u zemlju pice prolivam za prave


sto u mislima su s' nama, svaki dan nam fale


za nase stare borce s' betona pale


zivot nije jedan i ja sam spreman




Ref. 2x


Njegovih drugova sve je manje


sve je manje


njegovih drugova sve je manje


sve je manje


i on je spreman da se preda


zivot nije samo jedan




Neka me pamte samo po dobrom delu


neka pamte one dane bez oziljaka na telu


neka pamte, neka pamte ulicu i kraj


ovakvi kao mi ne odlaze u Raj




Neka me pamte ulice moje koje nocu nisu bile same


kad je bilo tesko dosle su k'o rame, k'o rame


neka pamte da trpeo sam rane kad su oduzele pamet


neka me pamte da bio sam budala




Da voleo sam zivot, ulice Beograda


prijatelje, zene, sam umeo da cenim


voleo sam svoje ovim srcem celim


moju dusu njima nek' ponese vetar




Kad na nebo odem da sa njima opet budem srecan


toga dana hocu slavlje


necu suze da vam gledam


gore kada odem slava bice vecna




Ref. 2x