Ubija zadah, zatvorena soba


oduzima mi svest, ko da sam iz groba


tamni oblaci, nad zgradom mi se guze


oni nikako da odu, lagano puze




Bezivotno gledam, naspram mene


ja sam pravi negativ, svoje sene


sa senkom svoga tela, najradije plesem


nek izbacim seme, jer nju ne mogu da kresem



Nek izbaci seme




Hranim se lencarenjem, skodi mi kad mislim


kada organ mi se digne, ponosim se tim


dokono sedim, hocu malo vode


ali nikome ne donosi, tada senka ode




Niko me ne trpi, cak ni stvari svoje sobe


go gledam prazan ormar, nema garderobe


izas' sam takav na terasu svoga stana


u nadi da cu pojebati zenku gavrana




Gavrana




Ubija zadah


upija zrak