Текст
U teske okove je
pretocena kruna
fizicki sputan lutam
prostranstvima uma
Trazim izgubljenu moc
novu varnicu
bez svetla sagledao nisam
svoju tesnu tamnicu
Mrak dobija pogled
vidim samo proslost
vreme kada spokoj
tek zavladao je dolom
Posle ratova silnih
vodjenih za tle plodno
tada marljivi se seljak
rodu nadao dobrom
Vidim uzdignute pehare
za gvozdenim stolom
preuranjeno slavlje
pokazalo se kobno
Razvoj dogadjaja
izgnanici pratili su pomno
kovali su planove
i maceve za hordu
Vidim vatre kroz dolinu
golem bese njihov logor
lakomi na mesto
u hijerarhiji novoj
Neki prebegose zorom
s boka izvrsen je proboj
ta je izdaja sasekla svaku
nadu za otpor, usledio je pokolj
Okretanje cekrka
skripa teskih vrata
da li ugledacu opet
milu svetlost belog dana
Pred skucenom celijom
kraj figure tamnicara
meni obraca se izdajnik
na glavi kruna sjajna
Recnikom zmije
racunajuci valjda
posle dugotrajnog samovanja
volja biva slaba
Al' odgovor na ponudu
da sa njim dolinom vladam
samo prezivi je pogled
i lice puno slajma
Samar, svaki udar
koji zamahne da zada
nece boleti k'o fakat
da pod njim dolina strada
Dok bespomocan tamnujem
sudba mi je jasna
bicu pogubljen na brdu
za nepuna dva sata
Ref.
Kada macke nema
misevi kolo vode
zaboravise brzo
mene vojvode
Plemenske staresine
i hajducke vodje
ravnice nikad nece
biti slobodne
Dok se barjak ne vine
i u borbu se podje
jauk mucenika zove me
dopire kroz resetke
moje teske tamnice
Oci su mi bolne
ali, radujem se svetlu
hodam svezan u koloni
s dobosarem na celu
Koji svira cetiri duga
takta posmrtnog marsa
moje sestre, moja braca
svedoci moga kraja
Morah doci dovde
da do moje svesti dopre
posle nasilne smrti
ja bicu ponovo rodjen
Okovi su nedostojni
snage moje volje
hrpa istopljenog celika
mi pada pod noge
Dok u neverici dzelat
sklapa svoje kapke ocne
nepojmljiva sila
nisam obican covek
Jednim potezom ruke
pretvaram vas u patuljke
proterujem iz doline
na okolne brezuljke
Topim ostrice maceva
lomim lukove i strele
sada postajem bauk
nadvijen nad nase pleme
Kada deca nesto zgrese
zene pominjace mene
prinosicete zrtve
jer su strah i trepet
Moj orkanski dah
moje zenice od vatre
i nece proci dan
bez ponavljanja mantre
Ma koliko bio jak
ma koliko dobar plan
nek' se maca ne hvata
onaj koj' ne shvata
Ref.
pretocena kruna
fizicki sputan lutam
prostranstvima uma
Trazim izgubljenu moc
novu varnicu
bez svetla sagledao nisam
svoju tesnu tamnicu
Mrak dobija pogled
vidim samo proslost
vreme kada spokoj
tek zavladao je dolom
Posle ratova silnih
vodjenih za tle plodno
tada marljivi se seljak
rodu nadao dobrom
Vidim uzdignute pehare
za gvozdenim stolom
preuranjeno slavlje
pokazalo se kobno
Razvoj dogadjaja
izgnanici pratili su pomno
kovali su planove
i maceve za hordu
Vidim vatre kroz dolinu
golem bese njihov logor
lakomi na mesto
u hijerarhiji novoj
Neki prebegose zorom
s boka izvrsen je proboj
ta je izdaja sasekla svaku
nadu za otpor, usledio je pokolj
Okretanje cekrka
skripa teskih vrata
da li ugledacu opet
milu svetlost belog dana
Pred skucenom celijom
kraj figure tamnicara
meni obraca se izdajnik
na glavi kruna sjajna
Recnikom zmije
racunajuci valjda
posle dugotrajnog samovanja
volja biva slaba
Al' odgovor na ponudu
da sa njim dolinom vladam
samo prezivi je pogled
i lice puno slajma
Samar, svaki udar
koji zamahne da zada
nece boleti k'o fakat
da pod njim dolina strada
Dok bespomocan tamnujem
sudba mi je jasna
bicu pogubljen na brdu
za nepuna dva sata
Ref.
Kada macke nema
misevi kolo vode
zaboravise brzo
mene vojvode
Plemenske staresine
i hajducke vodje
ravnice nikad nece
biti slobodne
Dok se barjak ne vine
i u borbu se podje
jauk mucenika zove me
dopire kroz resetke
moje teske tamnice
Oci su mi bolne
ali, radujem se svetlu
hodam svezan u koloni
s dobosarem na celu
Koji svira cetiri duga
takta posmrtnog marsa
moje sestre, moja braca
svedoci moga kraja
Morah doci dovde
da do moje svesti dopre
posle nasilne smrti
ja bicu ponovo rodjen
Okovi su nedostojni
snage moje volje
hrpa istopljenog celika
mi pada pod noge
Dok u neverici dzelat
sklapa svoje kapke ocne
nepojmljiva sila
nisam obican covek
Jednim potezom ruke
pretvaram vas u patuljke
proterujem iz doline
na okolne brezuljke
Topim ostrice maceva
lomim lukove i strele
sada postajem bauk
nadvijen nad nase pleme
Kada deca nesto zgrese
zene pominjace mene
prinosicete zrtve
jer su strah i trepet
Moj orkanski dah
moje zenice od vatre
i nece proci dan
bez ponavljanja mantre
Ma koliko bio jak
ma koliko dobar plan
nek' se maca ne hvata
onaj koj' ne shvata
Ref.