Текст
Verno u sluzbi
predvodnika moga klana
moja kandza, moja snaga
krvi traga do lakata
Kako protivnicka glava
ne bi mogla da se nada
nicemu sem blata
kome pada kad talasa
Na zlu srecu, svemu smer
tu skrenu u sekundi
otrov grozni, podli
vodji koji pogled muti
Pa se sa odanom pratnjom
u odsustvu uma zdravog
vidjenom kao opasnost
obracunava masakrom
U sumi, pod hrastom
trening za pokolenje
tu su docekani ocnjaci
poslati na mene
U borbi za zivot
loze, nastavak kroz vreme
jako jalova je pobeda
donela zrtva senke
Po stratistu smrtni ropac
lesevi sakati leze
samo ranjeni samotnjak
i preplaseno stene
Jedva na nogama stoje
tuzni kao list u jesen
tragom klete osvete
cutke povorka krece
Ref.
Stazi senke kojom krecem
kraj ce biti unistenje
mene ili pomracene
glave krune zemlje
Jedno stene, moje seme
moje celo osta pleme
kroz duele sve vreme
rasce bez prava na greske
Kako sam ziveo
uvek sam spreman mreti
pre svega primerno
bez jauka stojeci
Vidi, iza horizonta
slavni ratnik, borac vecni
tu su pocasti i gozba
kakvih nema na zemlji
I nema sumnje nikad
ni pitanja da li gresim
zato surov kao zima
vodim sina bez reci
Preko vrhova sneznih
suma, tokova recnih
svuda sukobi cesti
teski, tezi, zverski
Prizor svakodnevni
protivnik osakacen
lesevi iskasapljeni
zivot u smrti senci
Za nama hroma slabost
hoda, podmulo jeci
dok prozdiranje vucje
duse sveze pobijenih
Osveta je prokleta
bez konca je
momenti predaha su retki
tad se probija do svesti
Da zivot mladog saborca
mnogo vise vredi
od sve casti dlaka sedih
sto prevalile su zenit
Ref.
Dobro sam znao da
nas ceka posle klanca
probrana ceta
oko samog poglavara
Prvi bio sam do njega
svestan sam koja su snaga
nisam dos'o iz daleka
da bih se vratio nazad
Jurim, ne bezim
pogled lisen svakog straha
ne zavijam, ne rezim
prica samo ostra kandza
Koja u sumrak svetli
na obe njuske rana
tada kao nikad svesni
da idemo do kraja
A nasa rasa je
oduvek bila casna
kad u pitanju je zadnja
zelja ucesnika rata
Vazan dogovor pada
ako stradam ovde, sada
gazda prekida progon
buducnosti zbogom
Pamti me po dobrom
pricaj deci svojoj
o slavnom pretku
na svome si pocetku
Kada platim danak preskup
ovome prokletstvu
pronadji sumu, reku
i sebi pravu zenku
Za dalje snage nemam
podnose sape jedva
tezina tela u kom
zivota sve manje
Vreba protivnik moja ledja
naizgled nebranjena
padamo, tvrda zemlja pod nama
na to sam spreman
Zadajem iz okreta
poslednji ugriz
meta je zila vratna
vena za cas je presecena
Zla krv je prolivena
ja oci sklapam srecan
osveta izvrsena, a
slobodan je moj stenac
Ref.
Stazi senke kojom krecem
kraj je sada unistenje
mene ili pomracene
glave krune zemlje
Jedno stene, moje seme
moje celo osta pleme
kroz duele sve vreme
odraslo bez greske
predvodnika moga klana
moja kandza, moja snaga
krvi traga do lakata
Kako protivnicka glava
ne bi mogla da se nada
nicemu sem blata
kome pada kad talasa
Na zlu srecu, svemu smer
tu skrenu u sekundi
otrov grozni, podli
vodji koji pogled muti
Pa se sa odanom pratnjom
u odsustvu uma zdravog
vidjenom kao opasnost
obracunava masakrom
U sumi, pod hrastom
trening za pokolenje
tu su docekani ocnjaci
poslati na mene
U borbi za zivot
loze, nastavak kroz vreme
jako jalova je pobeda
donela zrtva senke
Po stratistu smrtni ropac
lesevi sakati leze
samo ranjeni samotnjak
i preplaseno stene
Jedva na nogama stoje
tuzni kao list u jesen
tragom klete osvete
cutke povorka krece
Ref.
Stazi senke kojom krecem
kraj ce biti unistenje
mene ili pomracene
glave krune zemlje
Jedno stene, moje seme
moje celo osta pleme
kroz duele sve vreme
rasce bez prava na greske
Kako sam ziveo
uvek sam spreman mreti
pre svega primerno
bez jauka stojeci
Vidi, iza horizonta
slavni ratnik, borac vecni
tu su pocasti i gozba
kakvih nema na zemlji
I nema sumnje nikad
ni pitanja da li gresim
zato surov kao zima
vodim sina bez reci
Preko vrhova sneznih
suma, tokova recnih
svuda sukobi cesti
teski, tezi, zverski
Prizor svakodnevni
protivnik osakacen
lesevi iskasapljeni
zivot u smrti senci
Za nama hroma slabost
hoda, podmulo jeci
dok prozdiranje vucje
duse sveze pobijenih
Osveta je prokleta
bez konca je
momenti predaha su retki
tad se probija do svesti
Da zivot mladog saborca
mnogo vise vredi
od sve casti dlaka sedih
sto prevalile su zenit
Ref.
Dobro sam znao da
nas ceka posle klanca
probrana ceta
oko samog poglavara
Prvi bio sam do njega
svestan sam koja su snaga
nisam dos'o iz daleka
da bih se vratio nazad
Jurim, ne bezim
pogled lisen svakog straha
ne zavijam, ne rezim
prica samo ostra kandza
Koja u sumrak svetli
na obe njuske rana
tada kao nikad svesni
da idemo do kraja
A nasa rasa je
oduvek bila casna
kad u pitanju je zadnja
zelja ucesnika rata
Vazan dogovor pada
ako stradam ovde, sada
gazda prekida progon
buducnosti zbogom
Pamti me po dobrom
pricaj deci svojoj
o slavnom pretku
na svome si pocetku
Kada platim danak preskup
ovome prokletstvu
pronadji sumu, reku
i sebi pravu zenku
Za dalje snage nemam
podnose sape jedva
tezina tela u kom
zivota sve manje
Vreba protivnik moja ledja
naizgled nebranjena
padamo, tvrda zemlja pod nama
na to sam spreman
Zadajem iz okreta
poslednji ugriz
meta je zila vratna
vena za cas je presecena
Zla krv je prolivena
ja oci sklapam srecan
osveta izvrsena, a
slobodan je moj stenac
Ref.
Stazi senke kojom krecem
kraj je sada unistenje
mene ili pomracene
glave krune zemlje
Jedno stene, moje seme
moje celo osta pleme
kroz duele sve vreme
odraslo bez greske