Grudi me bole, ceznja ih para


velika rana u njima zivi


zar je ljubav, zar je ljubav


morala bas tako


u nepovrat da odnese srecu





Zato nikad ja prestati necu


da proklinjem jednu zenu


da proklinjem ljubav njenu



Drugog je htela, pa nek' ga ima


neka se nikad ne seti mene


sad moj zivot, sad moj zivot


nije vise njen


sve sto osta to je samo moje





Dosta srce trovao sam svoje


zbog neverstva jedne zene


zbog pakosti duse njene




Srecu sam hteo, a nadjoh tugu


i posle svega ostade proslost


kad je davno, kad je davno


ona bila moja


zar umrla ljubav da me sjeca





Da je nekad postojala sreca


u lazima jedne zene


u osveti duse njene