Da li znas, i ja sam nekada imao grad


ulice, draga lica u dvoristu


pod kestenom stol, nekada


prasnjava slika i cesta od sna


curice, drugova pjesma


u dusi se budi djetinjstvo



Zamisli, mirise lipa i ljeto je tu


kasnije snjegovi, pramen sam magle


pod neonskim svijetlom u zimu


pricam ti, im'o sam druga k'o brata ja


sada pustinja, ceznjiva pisma


pacifik od tuge i sjecanja, kazu sudbina




Ta kurva bol ime mora imati i razlozi


milion prica, al' svaka vodi samo do pustosi


pitam, da li znas, a znam da ne znas


nit' ces ikad shvatiti


a i zasto bi, oprosti, to gorka tecnost


iz mene gluposti govori




Nije nostalgija, ta je romanticno


nevino cedo spram ovih stanja


necu da spominjem rat i uzase


politiku i slicna sranja


necu da ponavljam, pravda ne postoji


ta to je jasno bar


hocu da dopustim suzu ljubavi


sa njom sam divan par


kasno je, znam




Curi noc, svaka je mala vjecnost za mene


da, znam, moras poc, o, kako nervira


kad zadnji autobusi se izgube


pitam, da li znas, i ja sam nekada imao grad


ulice, draga lica u dvoristu


pod kestenom stol


ah, vec sam ti pricao to