Taj segment zemljinog kruga


sto se polako tanji


i koji biva sve veci


kad je sve manji i manji




Ta kriska razenog sunca


u komad novina stane


a iz njeg izlaze pjesme


ratovi, suze i rane



Stane u zenino pismo


to sto ne stane u ranac


nekad je svileni rubac


nekad je pozlacen lanac




Zbog njeg se odlazi tamo


zbog njeg se ponovo vraca


i cesto na prvom peronu


zbog nje je mokro od placa




Ref.


Hajde na stol, kruh i sol


hajde na stol, prsut i vino


zdravo mi budi domovino




Stigli su vlakovi majko


evo ti sinove nose


bas kad se hljebovi bijeli


puse iz jutarnje rose




Kada se zajedno nadju


ponovo svoji na svome


izvadi sunca iz peci


neka ih rukama lome




Ref.