Na kraju grada je zelena zgrada


na prvom spratu balkon je lep


a na balkonu stoji dama


drzi u ruci uveli cvet




Slucajno naidjem, pogledah je


kapetan sam i normalno sarmiram je


istaknem cinove, zavodljiv pogled


a ona s' balkona mene kroz dvogled



Gleda me ona prepotentno


ja uporan, kapetanski, permanentno


kad podigla nosic, zabacila kosu


spazih joj lepu nozicu bosu




Pitam je zasto je dama sama


zbog cega drzi uveo cvet


kaze, ja cekam svoga mornara


koji sad plovi u daleki svet




Pozvah je dole, jer skoro on nece


prosetasmo malo, kupih joj cvece


kazem joj ne cekaj svoga mornara


moja je mnogo veca plata




Kad trze se ona prepotentno


i lupi mi samar, bas kvalitetno


ma nema sanse i nema tih para


necu da prevarim svog mornara