Milioni ljudskih reci


prozor crven zatvaram


dodiruje, ruka hodi


grli tamu nocni plam




Prolaze mi gladni dani


silno srecne oci bele


da l' se cini-gavran zove


kratko "hvala" sebi kaze



Kad bi samo ona znala


da u meni zbogom stoji


da sam hladan kao Sunce


zemlju przim, tebe hranim




Moj je dodir cista suza


ogledalo iz dubina


imitiram let od ptica


visinom sam igri drug




Ref.


Ti prolazis u daljini


povlacim se, strah me hvata


sta bi hteo da se desi


tuzna prica jaca bol




Ja bih samo da te gledam


dodir senke nosim kuci


mojim likom punim more


mornar peva poznat glas




Sisam kosu, rucni rad


tvoj je osmeh meni poklon


ja se pazim, puno zelja


pustinja u mome dzepu




I zirafe, cudne ptice


reci moje, smejes se


ovo vreme ja ne zelim


ja im kazem-tu je kraj




Ref. 2x