Jesen je stara lisica


proseta kao misica


tim sokakom, u zutoj haljini


lagano, prati korak tvoj


i ja na kratko nisam svoj


ma, ko zna gde si sada ti



A vetar ce saputati


da ipak negde cekas me ti




Ravnica boje razlije


srce se tebe napije


kao nekad gitara poludi


onda se vinom treznim ja


jos jedna, tuzna jesenja


ma, ko zna gde si sada ti




A vetar ce saputati


da ipak negde cekas me ti




Jesen pokrene sve


talasi ceznje nose me


zelja ko kisa prolije se


sreca i tuga sudare se


zelim da krenem, al' ne micem


dok pogledom zvezde doticem




Kao tama i sjaj


k'o sivi soko i nezan cvet


kao pocetak i kao kraj


k'o jedna dusa, k'o ceo svet


zauvek ludi, tvoj petar pan


pod sesirom jos cuva tvoj san