Metropolis je skroviste sanjara


lavirint kojim luta duh koji je telo


gradom kruze oblici i senke


nad gradovima lebde dani i snovi




Strah mi daje novi zivot


govori o novom zivotu


u metropolisu postajem divljak


postajem vrac i luda



Metro u kom cveta cvet


pod mrkim suncem melanholije


moj zivot je tako daleko od mene


moja zedj je tako daleko




Moja sizofrenija je moja uteha


ludilo viri iz svake pametne reci


moja uljudnost prikriva


rasulo u mojoj glavi


zivim u svetu bez oblika




Primecujem stvari koje su slobodne


i nista ih vise ne drzi


sebe ne poznajem


osecam samo da postoji nesto


ali ko, sta, gde, ko


danas, juce, danas, sutra




Nema bizarnosti za


mene u ovom svetu


sunce polako tone u okean


ogromna voda bez svetlosti


zaroni u materiju, u stvar




Mozda izronis u nekom gradu


bices mlad i snovi ce te zgrabiti


metro ce te odvesti


u samo srce lavirinta


gde te ceka ona ili on


ili nesto, nesto trece




Hajde, baci se


hajde, baci se


hajde, baci se


hajde, baci se