Na svom putu, na svom putu


u San Fernando, u San Fernando


na cesti punoj sunca


sretoh djevojku mladu




I u taj cas njen zacujem glas


sa molbom da povedem nju u Mendozino



Divih se necem u pogledu njenom


u sjaju kose vezane vrpcom od zlata


i osjetih tad da ja sam joj drag


a ne rece mi cak ni svoje ime




Ref.


Mendozino, Mendozino


ja cesto idem sam u Mendozino


trazim je svud i pitam za nju


jer bez nje svijet je pust


u Mendozinu




Bezbroj snova, bezbroj snova


njeznu ljubav, njeznu ljubav


i mozda sretan zivot nudim joj sada




I zivot cu dat da pronadjem nju


u gradu iz mog sna, u Mendozinu




Ref. 2x