Ovo je prica o dvoje mladih


sto su se davnog proleca sreli


kada je ljubav sirila ruke


i kad je bagrem cvetao beli




Ona mladost i lepota


on joj drazi od zivota


najsrecniji par su bili


ljubav svoju nisu krili



Njegovi behu siroti ljudi


velikog srca, sa malo para


a njeni hteli bogastvo samo


mislili tako sreca se stvara




I dali je nekom drugom


ostavili njega s tugom


da samuje i boluje


zadnji dinar da popije




On je jos voli isto ko nekad


stare ga slike na srecu sete


a jednog dana kada je sreo


pred njom je plak'o ko malo dete




I prokleo na rastanku


njenog oca, njenu majku


da pred Bogom budu krivi


sto bez srece zivot zivi