Da li je dovoljan dodir da kao dete me sakrije od tvoga plamena


jer i pored vrelih opekotina mislim ti si mi namena


da li je dovoljan glas da me vrati iz okova mojih secanja


hteli smo realno a sada zelimo da mu se nadje zamena




Da li je dovoljna jedna rec, jedna obicna rec


da nam osmeh zaustavi, oduzme i okonca sve


veruj, potreban je samo jedan izdah da nema me


da se ne osecam tako umoran i sam jer znam



Ovo ce biti nas poslednji dan


ovo ce biti nas poslednji dan




Za laganje, za gorku obmanu


a u pokidanom srcu nosim kamenje jer vidim promenu


i moje zelje s tobom odlaze i putuju na pustu obalu


a suze podizu more da spere smisao kad vise nisi tu




A ti za mene nikad ne brini, ja ostajem u svojim snovima


mozda jos ponekad pobegnem gde nisam smeo a ti nisi umela


i ako ikad samo setis se i pomislis da nisam sam


zagrizi usne da ne govore nista sto ne zelim da znam




Ovo ce biti nas poslednji dan


nas poslednji dan




I ne brini jer ne ostaje trag od mrtvih secanja, ne brini


ne, ne brini, u tebi zivecu jos, do punog mececa odlazim




Kazu da vreme je, kazu da odlazim


cujem da zovu me, kazem - oprosti im


pola umire, pola nestaje


pola me odlazi sa tobom zauvek