Sanjala sam nebo bez ptica, veciti let,
ljude bez lica.
Na mene da krene, zima se sprema,
da grejes me, nigde te nema.

Dvadeset ispod nule u mojim praznim sobama
i svuda samo gomila stakla, pod bosim nogama.
Dvadeset ispod nule, polarna noc se spustila,
samo svetluca smrznuta suza sto je zaspala,
u uglu usana.

Bez tebe ja sam onih bez casti,
oko bez sna, kruna bez vlasti,
Na mene da krene, zima se sprema,
da grejes me, nigde te nema.

Dvadeset ispod nule u mojim praznim sobama
i svuda samo gomila stakla, pod bosim nogama.
Dvadeset ispod nule, polarna noc se spustila,
samo svetluca smrznuta suza sto je zaspala,
u uglu usana.